Српски језик за Европску унију – иницијатива за равноправност српског језика у Црној Гори

Српски је матерњи језик 43,18% грађана Црне Горе и најзаступљенији језик у држави. Према чл. 13 Устава, он је у службеној употреби. Уговором о приступању уредиће се и на којим ће језицима грађани Црне Горе бити уважени и заступљени у раду Европске уније. О начину приступања ЕУ одлучује Скупштина (чл. 15 Устава).

Петиција не доводи у питање уставни статус црногорског језика, већ вредносно јача процес приступања. Њен циљ је уважавање српског језика по угледу на чланице ЕУ попут Белгије, Финске, Ирске и Малте. Способност Црне Горе да уважи језичку једнакост највећег дијела својих грађана потврдила би њену демократску и институционалну зрелост, чинећи је достојном чланицом Европске уније.

Са овом петицијом упознаћемо и предсједника државе.

Европска унија, конституисана на идејама просвећености, демократије, равноправности и јединства, културолошки је шаренолик и хетероген политички савез. Међутим, она је то и у лингвистичком смислу, па се политика Европске уније базира и на идеји мултијезичности, а у складу са тим, од 2007. године функционише и орган европског комесара за мултијезичност.

Број службених језика ЕУ тренутно је мањи од броја држава чланица овог савеза: одређени број ЕУ језика се, званично, користи у више земаља. Па је тако њемачки, осим у Њемачкој, службени још и у Аустрији, Белгији и у Луксембургу; енглески се, службено, користи у Ирској и на Малти итд. док је, у Финској, осим суоми, тј. финског језика, службени и шведски којим говори тек око 5% популације. Политика језичке равноправности се спроводи и на локалним нивоима земаља чланица па је тако, рецимо, у словачким општинама у којима проценат чешког становништва износи преко 20%, службени језик, поред словачког, и чешки.